Opet iz početka
Da je Crvenkapi mama objasnila da se u šumi kroje vuk, možda bi priča bila drugačija? Možda ni mama nije znala za vuka? Možda joj njena mama, Crvenkapina baka nije prenela da se u šumi krije vuk? A, možda se vuk nije ni krio?
Da li je ispravno baku nazivati bakom, a Crvenkapu devojčicom? Neke feministkinje bi rekle da je to nedopustivo, neke druge bi rekle budimo sve gospođe, treće bi rekle da je gospostvenost odraz klanse pripadnosti, te je zbog toga stav neprihvatljiv. I tako baveći se formom, neke odlutaju od sustine, jer baka je bila bolesna i gladna, ma kako je nazivali to njenu glad i bolest ne bi promenilo.
Ko brine o baki, Crvenkapa. Da li je Crvekapi važna forma, sumnjam? Ovo je priča o kontionuitetu razmene iskustava, svega naučenog tokom perioda od 20 godina.
S početkom raspada SFRJ u Srbiji, kao i u svim tadašnjim, a sada već samostalnim republikama, javljaju se mirovne grupe, organizacije, pojedinci i pojedinke koji/e uviđaju rezmere predstojećih događaja - urušavanje sistema, raspad države, osiromašenje, ratove-zločine, kršenja ljudskih prava. Medjunarodna zajednica tokom sukoba na prostru biše Jugoslavije, kao i nakon obustave sukoba ispituje stepen kršenja ljudskih prava, inače medjunarodna zajednica reaguje u burnim/kritičnim situacijama tako, što formira nova tela, nove radne grupe, ili koristi već postojeće mehanizme za smirivanje sukoba, za pomoć izbeglim i raseljenim licima, za sakupljanje informacija o samim događajima.
Pored MĐ i ne mali broj donatorskih kuća/kompanija/banaka/firmi/pojedinaca/fondacija biva zainteresovan za područja zahvaćena sukobima, tu se napred pomenutim mirovnim grupama, pojedincima i pojedinkama pruža mogućnost da formiraju organizacije, ili da nastave samoinicijativni rad. I tako danas možemo reći da neke mirovne, ljudskopravaške, antimilitarističke, antinacionalističke, antifašističke, feminističke organizacije imaju radno iskustvo od 20ak godina. Tokom svog rada i postojanja, neke od organizacija su širele svoje polja/područja delovanja, kapacitete, ciljne grupe, neke druge organizacije su se vremenom oslabljivale, rekonstruisale, preimenovale, pa ponovo jačale, neke su se intenzivnije bavile užim ciljnim grupama, a neke su svoje politike/načine delovanja usmeravale ka široj društvenoj zajednici. Stvaranje grđanskog društva, zasnovanog na demokratskim principima poštovanja različitosti i jednakosti – je pored osnovnih ciljeva, bio jedan od glavnih za koje se zalažu. Na putu izgradnje takvog društva bilo je neophodno restruktirati institucije, promeniti, ili dopuniti zakone, izmeniti pravosudni sistem, postavljati nove dosnosioce odluka, vršiti pritisak na donosioce odluka, raditi na uspostavljanju pokidanih veza u regionu, na međusobnoj verskoj, nacionalnoj i svakoj drugoj toleranciji, na smanjenju nasilja, na neformalnom obrazovanju mladih.
Ti formalno i neformalno obrazovani mladi pojedinci i pojedinke, koji su rodjeni neposredno pre raspada SFRJ, ili neposredno nakon prestanka sukoba, danas čine podmladak organizacija civilnog društva i susreću se sa ne malim problemima, što zbog pritiska šire društvene zajednice, što zbog nedostatka informacija i razmene iskustava unutar organizacija i unutar razjedinjenog civilnog sektora.
Kada kao mladi aktivista, ili aktivistkinja poželite da se uključite u rad neke od organizacija, potrebno je preći trnovit put do članstva, sem ako sami ne formirate udruženje koje se bavi omladinskom politikom. Ako na primer imate interesovanja za probleme nacionalnih manjina, ratnih zločina, nasilja u porodici, i želite da se uključite u njihovo rešavanje, neophodno je da pre svega dobijete osnovne podatke, infomacije koje će vam pokazati šta je na nekom polju do sada urađeno, kakva je trenutna situacija, ko se od relevantnih organizacija, institucija i pojedinaca/ki bavi tim pitanjem, kakvi su dalji planovi za rešavanje problema, da li postoje dugoročni planovi, koje se metode rada koriste, koje obuke je potrebno preći... Prva i osnovna stvar na koju računate, jeste poštovanje ličnog integriteta, poštovanje i uvažavanje različitosti, poštovanje vaših ljudskih prava. Takođe očekujete da tokom, ili nakon volonterskog rada, stečene prakse i usvojenih znanja i veština počnete da gradite ravnopravan položaj u organizaciji. Sva navedena očekivanja gradite računajući na ličnu odgovornost, kako svoju tako i članova/ica organizacije, na ozbiljnost i posvećenost u radu sa ciljnim grupama.
Neretko se dešava sve suprotno od očekivanog. Iz ovog dela izostavljam organizacije koje su posvećene i predane kako svom radu, tako i svojim članovima/cama organizacije i grupama sa kojima se rad, ili na koje se rad indirektno odnosi.
Možete provesti mesece i godine pokušavajući da sami saznate šta je na nekom polju do sada urađeno, ko su pojedinci/ke, organizacije i institucije koji/e se bave istim ili sličnim pitanjima, metode rada otkrivate sami, takođe sami saznajete koje obuke/edukacije/treninge treba da pređete da biste stekli odgovarajuća iskustav i veštine, sami dolazite do kontakata koji su vam potrebni tokom ličnog usavršavanja. Tokom volontiranja se često dešava da budete tretirani kao manje vredno biće, jer se vaši predlozi i sugestije ne čuju, a vaš rad, trud i posvećenost ne vrednuje, umesto podrške dobićete pokudu.
Vremenom ćete sebi postavljati sve više pitanja. Da li ispravno sagledvate situaciju, da li je samo u toj jednoj organizaciji situacija takva, da li ste zarad pomoći ugroženim grupama ugrozili sebe, da li ste time više posvećeni drugima, ili sebi... Gde je kontinuitet u radu, ako mnogo vremena provedete pokušavajući da pohvatate konce od onog što je do sada urađeno? Da li lideri/ke organizacije sebe postavljaju kao autoritete, ili kao ravnopravne članove/ice? Da li isti lideri/ke koji su na tim pozicijama od osnivanja, preispituju svoj rad i odnos prema ostalim članovima/cama, da li imaju samokritičan stav prema načinjenim greškama? Da li je bilo grešaka? Sa kojim su se problemima susretali/e tokom rada? Da li tumače trenutne društvene/političke okolnosti, ili se vladaju samo pređašnjim ili očekivanim? Kako su tokom rada te iste okolnosti uticale na organizaciju, njene članove/ice i grupe za rad?
Zapravo krećete iz početka. Dolazite do zaključka da kontinuiteta ima samo u obrisima i tako postavljate ciljeve – da svojim delovanjem ne ugrožavate druge, da budućim članovima/cama organizacije prenesete stečena iskustva i znanja, da biste time obezbedili nesmetani razvoj mladih ljudi, njihovih ideja, da biste suštinu stavili ispred forme, da bi oni za koje radite, oni kojima ste posvečeni, vaš rad osetili kroz poboljšani položaj, ili delimično do potpuno rešen problem.
Kritika nije nipodaštavanje, već put ka boljem razumevanju i rešavanju problema.
Slede nam diskusije o kritici, samokritici i lojalnosti...
Veštičarenje ;)